Jelena Stanković Gavrilović

TEBI LJUBAVI

Ja i Ti
I ... čežnja u nama

Razbuktale strasti
Ispuniše želju
I dodirnuh sreću

Kao bršljan spleteni
Utonusmo u snove zvezda

Nežni dah proleća budio se
I milovao najlepše staze
Nabujale ljubavi

Žubori čežnja i zov putuje zvezdama
U budnoj noći
IZMEĐU MENE I TEBE
PESMA, CVET I SUNCE!

***

Naša prolećna priča možda samo jedna u životu. U toj priči izatkanoj od ljubavi verujemo da živimo, iako upravo iz godine u godinu lagano nestajemo. Ova prolećna priča, ova naša, ljudska, neispričana, deluje kao novi život čežnje, ljubavi i nade. Ljubav nas veže i ostaće u nama sve dok nam život struji u venama.
Ljubavi, moja je snaga u tebi. I kada ostanem sama, cela pripadaću tebi. Pamti, ljubavi moja, tvoja je snaga - u mojoj samoći.
Od našeg susreta do danas, čini mi se da je protekao tek jedan tren.
Ljubavi moja, ljubim te ...
U čistoj ljubavi ne postoji kraj. Vreme ne postoji. Postoji samo trajanje ...
Pa kako onda da se ne radujem životu i njegovoj nedokučivoj tajni. A ona se krije u ljubavi.